Život i briga o austičnom djetetu u Tuzli: Morate sve njemu prilagoditi

TV SLON UZIVO RADI OSLON UZIVO

Već 30 godina Meho i Senada svoj dan počinju uz šolju kafe… Kao većina bosanskohercegovačkih porodica, rekli bismo. No, njihova rutina je znatno drugačija. Sve vrijeme prate šta njihov sin Denis radi. Pod videonadzorom je cijelo dvorište, kao i kuća. Autizam je Denisu dijagnosticiran kada je imao dvije godine i od tada se njihov život u potpunosti promijenio.

”U potpunosti je Denis tada odbacio sve oko sebe. Ta socijalna interakcija je iščezla, sa roditeljima je bio slab kontakt. Kao tako mali volio se osamostaliti, to je već bio alarm da se nešto dešava. Sve rečenice koje je perfektno sastavljao su u potpunosti nestao,” rekao je Meho Sadiković, Denisov otac.

Njegova komunikacija sa okolinom u potpunosti prestaje u njegovoj osmoj godini. Ljekare su, želeći poboljšati situaciju, posjećivali ne samo u Bosni i Hercegovini nego i u brojnim evropskim zemljama. Ipak, priznati sebi da dijete ima autizam je bilo veoma teško, priča njegova majka.

‘Ja sam se čak ljutila kada bi mi neko rekao ”odvedi dijete doktoru”. Moje dijete je uredu, malo je prestao pričati, pa šta… zato razumijem mnoge roditelje što neće da priznaju dok dijete ne dođe do 9-10 godine kada dijete postane hiperaktivno, razbija stvari itd. Tada tek priznaju…” – kaže Senada Sadiković, Denisova majka.

Osim videonadzora, ugradili i alarme

Briga o autističnom djetetu traje 24 sata. Osim videonadzora, oni su zbog Denisa ugradili i alarme na prozorima jer je upravo kroz prozor Denis noću bježao iz kuće.

”I hajde… dan nije problem, problem je noć što oni nikada ne spavaju… koliko ja znam autista nijedan ne spava, nekad se desi. Onda dođe u noći, haj što ne spava nego sebi pravi probleme, tuče se… samopovređuje se,” dodaje Senada.

A ova porodica će, baš kao i više od deset hiljada porodica širom države, ostati bez brojnih prava ukoliko u Zakon o njegovateljstvu bude uvrštena odredba da predviđena prava nemaju djeca starija od 30 godina. Status njegovatelja im omogućuje da ostvare pravo na zdravstvo, naknadu, ali i penziju.

”U najmanju ruku taj zakon je diskriminatorski, ja to često kažem, to je fašistički zakon jer bi izbacio jednu populaciju kao da ne postoji. Vi vidite, ja imam sina od 32 godine i nama je potreban vid podrške. Mi smo stariji, a on je u najboljim godinama,” kaže Meho Sadiković.

Sljedeće godine otvorenje Centra za autizam

Ovom odredbom bi se unazadio položaj djece sa poteškoćama u tjelesnom i psihičkom razvoju, poručuje porodica Sadiković. S druge strane, svi roditelji očekuju da se prava unaprijede i uslovi za život i brigu o djetetu poboljšaju…

A briga o djeci sa autizmom biti će znatno unaprijeđena kada bude otvoren Centar za autizam. Radovi su u toku, a njegovo otvorenje očekuje se u proljeće naredne godine.