U julu je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) dobio od svog Sektora za prevenciju, logistiku i postupanje u vanrednim okolnostima zahteve za hitnom nabavkom.
Prvo je 10. jula traženo da se nabave PCR testovi i reagensi za PCR, a onda i 13. jula isto PCR testovi i potrošni materijal za uređaj za analizu.
Obe nabavke su sprovedene bez objavljivanja javnog poziva, a kriterijum za dodelu okvirnog sporazuma bila je najpovoljnija cena, navodi se u dokumentaciji objavljenoj na Portalu javnih nabavki.
Istog dana kada je dobio zahteve od svog sektora, RFZO je sklopio sporazume. Za reagense u prvoj i PCR testove u drugoj nabavci ponudu je dala jedna firma, Second Cycle d.o.o. iz Beograda, pa su tako za ovu robu sa njima sklopljeni sporazumi vredni ukupno oko 58 miliona dinara.
Međutim na adresi na kojoj je firma bila registrovana prilikom dodele sporazuma, Braće Jugovića 6, nje nije bilo.
Novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je 6. avgusta otišla na tu adresu i na njoj zatekla starog vlasnika ove firme, Lazara Đurovića.
Đurović se decembra 2017. godine prijavio na konkurs za direktora Agencije za borbu protiv korupcije, ali na to mesto nije izabran. Kako navodi u svojoj biografiji, dve godine je radio u Vladinoj Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom, a bio je i član Vladinog Saveta za sprovođenje Akcionog plana za pravosuđe u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU). U Savetu je, prema navodima iz biografije, bio konsultant za antikorupciju.
Kao konsultant za antikorupciju Ministarstva pravde se pojavljivao i ove godine na sastancima Radne grupe za poglavlje 23 (pravosuđe).
U firmi Second Cycle je bio vlasnik od osnivanja, 2018. godine, pa sve do proglašenja vanrednog stanja u Srbiji zbog korone, marta 2020. Tada je nova vlasnica i direktorka postala Dragana Zeman, nekadašnja odbornica Socijalističke partije Srbije (SPS) u Opštini Mionica.
Na pitanje da li se tu nalazi Second Cycle, Đurović je rekao da prima poštu za njih i da „ako piše da je ovde onda je ovde”. Nije znao ni da nam kaže kontakt telefon sadašnje vlasnice, a o razlozima zbog kojih je izašao iz vlasništva nije želeo da priča.
Sem što preuzima njihovu poštu Đurović je poricao bilo kakvu povezanost sa firmom, a iako je iz nje izašao pre svega pet meseci za CINS kaže da je vlasnik bio davno.
„Nije to bilo vlasnik, to je drugačije, nije ni važno. To što sam ja imao veze, to je bukvalno bila neka moja privatna stvar. Nemam uopšte razloga da vama bilo šta objašnjavam.“
Đurović je rekao i da za sebe, a i za njih može da garantuje da posluju „kako treba“ i uputio nas da se obratimo državi jer je ona „dužna da nam odgovori”:
„Ne možete da očekujete da vam privatna firma odgovara, ako vam država ne odgovara. Potpuno van pameti.“
Pet dana nakon što smo pričali sa Đurovićem, Second Cycle je podneo zahtev i promenio adresu u Agenciji za privredne registre. Ni u novim poslovnim prostorijama u okviru hotela Mona Plaza u Beogradu ih nije bilo, ali nam je na recepciji potvrđeno da su ih iznajmili.
Republički fond za zdravstveno osiguranje inače nije odgovorio na pitanja koja smo im poslali u vezi sa ovim nabavkama. O nabavci medicinske opreme neophodne tokom pandemije korone CINS je pisao i ranije.
Poslovi Second Cycle-a
Ovo nije prvi put da ova firma učestvuje na državnim tenderima. Prema javno dostupnim podacima, Second Cycle je u julu prošle godine bila jedna od firmi sa kojom je Ministarstvo poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede sklopilo okvirni sporazum za nabavku laboratorijskog materijala. Ove godine, prodala je Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd PCR testove i potrošni materijal za otkrivanje različitih virusnih i bakterijskih oboljenja, koji nisu korišćeni za koronu, u vrednosti od oko 10 miliona dinara. Ista ustanova je sklopila sa njom ugovor o servisiranju za oko 500 hiljada dinara.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija, kaže da su dva pitanja ključna u vezi sa ovim nabavkama RFZO. Prvo je da li je postojalo više firmi koje su mogle da urade taj posao i da li je pozvana samo jedna.
„Ukoliko im je bilo poznato da ima više firmi koje mogu da isporuče ovu robu, a poziv je upućen samo jednoj, to bi bilo nesavesno postupanje i suprotno načelima i Zakonu o javnim nabavkama.“
Iako dodaje da nema sumnje da je hitnost u određenoj meri ovde postojala, Nenadić ocenjuje da je drugo pitanje da li je u ovim javnim nabavkama stepen hitnosti bio toliki da je odluka o okvirnom sporazumu morala da se potpiše istog dana ili je bilo moguće sačekati duži period kako bi se te nabavke sprovele u postupcima koji bi garantovali veću javnost i mogućnost učešća više firmi.
Od koka nosilja do PCR testova
Firma Second Cycle je u junu u Agenciji za privredne registre registrovala novi internet portal. Tako umesto sajta hensecondcycle.com na kom se navodi da je Second Cycle „tim profesionalaca koji su posvećeni tome da proizvodnja jaja bude još profitabilnija”, zvaničan portal postaje scc-lab.com.
„Mi smo distributer biomedicinskih proizvoda i pružalac konsultantskih usluga. SCC-Lab je prisutan u srednjoj i istočnoj Evropi i sada otvaramo svoju prvu podružnicu u Srbiji“, navodi se na njihovom novom sajtu.
CINS je pokušao da sa firmom stupi u kontakt i pozivom na broj telefona naveden u registru. Zaposlena koja nam se javila nije želela da se predstavi, a za sve što nas zanima zamolila nas je da se obratimo mejlom. To smo i učinili, međutim do danas nismo dobili odgovor. Kada smo je upitali da li firma posluje u oblasti farmi jaja ukratko nam je rečeno da smo nešto „pogrešno videli”.
Međutim, doskorašnji vlasnik firme Lazar Đurović za CINS kaže da firma ima dve delatnosti koje sve vreme idu paralelno.
„Sve je to neka vrsta, da kažem, tih medicinskih proizvoda, samo što je ovo u poljoprivredi, a ovo za ljude”, kazao je Đurović za CINS i dodao da je u oblasti farmi jaja reč o patentu o kom ne sme da priča.
CINS je u međuvremenu kontaktirao šest kompanija iz raznih delova sveta koje Second Cycle na svom sajtu navodi kao svoje saradnike, što su nam i potvrdile dve kineske kompanije Sansure Biotech i Bioer Technology, kao i kanadska TECTA-PDS.
Dragana Zeman se javila tek na broj telefona koji se navodi pored njenog imena na spisku odbornika Opštine Mionica iz 2015. godine, ali je odbila da razgovara sa novinarkom CINS-a, a za sve što nas zanima uputila nas je da se obratimo RFZO-u.
„Kao privatna firma stvarno ne dajemo informacije nikakve“, kazala je ukratko.
Na pitanja da li je i dalje u Socijalističkoj partiji Srbije i da li je trenutno na nekoj funkciji Zeman je odgovorila odrično.
Inače, na starom sajtu firme se navode dve adrese kao sedište. Adresa u Beogradu je upravo Braće Jugovića 6, dok je druga adresa predstavništvo u Los Anđelesu. Na broj beogradskog telefona naveden na starom sajtu nam se javio izvesni Nemanja Nikolić koji je rekao da više nije zaposlen u ovoj firmi i ne može da priča o tome jer je to bio deo njegovog ugovora.
„U svakom slučaju firma se bavi laboratorijskom opremom i bavila se i tim farmama jaja, odnosno to su u pitanju medicinska sredstva to jest veterinarsko-medicinska sredstva koja pospešuju mitarenje kod koka nosilja“, kazao je Nikolić za CINS.
Na broj telefona u Sjedinjenim Američkim Državama javio se Vladimir Ćuk koji je rekao da ga je sa zaposlenima ove firme prošle godine povezao jedan dečko „koji je jako dobar u prodaji“ te da im je on dao telefon i adresu kako bi im tu stizala pošta. Ćuk, koji već 25 godina živi i radi u Americi, kaže da su ga zaposleni te firme „oduševili” pa je poželeo da proba da plasira njihov proizvod, smesu za human rad sa pilićima, u Americi. Međutim, prodaja nije išla:
„Ovo je bio legitiman pokušaj ovdje da oni gurnu taj produkt i ja sam im rekao da stave moj broj telefona i to na sajt, da kad neko zove da taj poziv ide meni za Ameriku, ali nikad se to nije uigralo“.
Prema njegovim rečima, vlasničku strukturu nije ni proučavao jer je to planirao ukoliko sa njima „ubode neki dil“.
(RTV Slon/CIN)
