Na današnjoj sesiji Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99, posvećenoj temi „Islamofobija: koncept, dinamika i odgovor u kontekstu Bosne i Hercegovine“, predsjednik ove asocijacije Adil Kulenović upozorio je da se kontekst islamofobije u savremenoj Evropi bitno promijenio.
„Ne govorimo više o rubnoj društvenoj pojavi, nego o fenomenu koji sve češće ulazi u glavni politički vokabular, u način na koji se definišu sigurnost, pripadnost i lojalnost. Ovo nije samo rasprava o jednom pojmu, nego o poziciji Bosne i Hercegovine u savremenoj Evropi u kojoj islamofobija postaje politička legitimacija“, kazao je Kulenović.
Naglasio je da Bosna i Hercegovina nije neutralan prostor za ovu temu.
„BiH nije laboratorij niti eksperiment. Ona je unutrašnje evropsko iskustvo. Islam ovdje nije ‘novi izazov’, nego historijski autohtoni element, a pluralizam nije teorija, nego stara društvena praksa“, poručio je Kulenović, dodajući da su zajednički život i građanska lojalnost postojali mnogo prije savremenih evropskih političkih narativa.
Upozorio je i da se sesija održava u trenutku kada se evropski politički prostor vidljivo mijenja.
„Islamofobija sve češće nije incident, nego hegemonijski vokabular – jezik sigurnosti, sumnje, kulturne hijerarhije i isključenja. To je politički okvir u kojem se donose odluke, koje neminovno proizvode posljedice po bosansko biće“, istakao je Kulenović.
Jedna od uvodničarki bila je naučna saradnica Irskog centra za ljudska prava Univerziteta u Galwayu Đermana Kurić, koja je naglasila važnost konteksta u razumijevanju ovog fenomena.
„Kada govorimo o islamofobiji, važno je reći da zapravo govorimo o islamofobijama, a ne o jedinstvenom fenomenu“, kazala je Kurić.
Ona je iznijela i definiciju islamofobije.
„Islamofobija je svako razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje čija je svrha ili efekat onemogućavanje uživanja ljudskih prava i sloboda, usmjereno protiv muslimana, muslimanki ili onih koji se tako percipiraju“, navela je Kurić, dodajući da se u savremenom svijetu ovaj fenomen često opisuje kao antimuslimanski rasizam.
Uvodničar sesije bio je i profesor Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu Ahmet Alibašić, koji je upozorio da islamofobija nije spontana pojava.
„To je često fabricirana i konstruirana pojava, iza koje stoji industrija. Centar za američki progres je u svojim izvještajima ovu pojavu nazvao industrijom straha“, rekao je Alibašić.
Dodao je da je posebno zabrinjavajuće što u toj dinamici učestvuju i neke muslimanske države.
„One lobiraju protiv takozvanog političkog islama iz straha za vlastiti politički opstanak, ali se u mnogim sredinama politički islam vrlo brzo poistovjeti s bilo kakvim islamom, pa se argumenti protiv političkog islama koriste protiv svake religioznosti“, kazao je Alibašić.
Govoreći o savremenom kontekstu, istakao je da se islamofobija posljednjih godina odvija u sjeni rata u Gazi.
„Zločine ne možete nijekati, pa se onda žrtve ocrnjuju, kako bi se umanjila težina onoga što se dešava“, naveo je Alibašić, dodajući da je krajnji cilj islamofobije uskraćivanje prava muslimanima, ali i odvlačenje pažnje javnosti s drugih problema.
