Kako je nastala konvertibilna marka?
Bankar iz dalekog Novog Zelanda stiže 1997. godine u Bosnu i Hercegovinu sa naizgled nemogućim zadatkom. Sa iskustvom iz zemlje koja vijekovima nije ratovala, treba da ujedini monetarni sistem zemlje gdje svaki narod koristi svoj novac.
“Srbi su koristili jugoslovenski dinar, Hrvati hrvatsku kunu, Bošnjaci dinar koji su uveli tokom rata. Jedina valuta koju su koristili svi dijelovi zemlje bila je njemačka marka”, kaže Piter Nikol, prvi guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine (BiH) za BBC.
Nova valuta u BiH (konvertibilna marka) nastala je na temeljima mirovnog sporazuma u Dejtonu, kojim je okončan rat u našoj zemlji, a prezentovana je 21. januara 1998. Zbog povjerenja ljudi u njemačku marku, nazvana je – konvertibilna marka.
Raspad SFRJ, kada su se raspršili snovi o zajedničkoj državi, dogodio se 1992. godine, ali su ratni sukobi tada tek počinjali. Tačka na rat u BiH konačno je stavljena tek tri godine kasnije – u američkom gradu Dejtonu u državi Ohajo.
Dejtonskim sporazumom 1995. godine dogovoren je prekid rata, ali i baza za postavljanje finansijskog sistema u ovoj državi. Prema sporazumu, dogovoreno je “osnivanje Centralne banke BiH, koja će jedina izdavati valutu” u ovoj zemlji.
Ko je predložio ideju nove valute
Začetnik ideje o novoj valuti koja će direktno zavisiti od marke bio je Stiv Hanke, američki ekonomista. “Ideju sam prvi put uveo u Jugoslaviju još 1990. godine”, kaže Hanke za BBC, da je preko valute želio da riješi probleme države koja se raspadala.
Hanke je napisao knjigu o novoj valuti u BiH, koja je pomogla kod finansijskih pregovora u Dejtonu.
“Tokom ručka u hotelu Grand Hajat u Hongkongu 1998. godine, razgovarao sam o Dejtonskom sporazumu sa ambasadorom Richardom Holbrookom”, govori Hanke. Ispričao je kako je bilo lako izaći na kraj sa Slobodanom Miloševićem u pregovorima o novom monetarnom sistemu za BiH. “Ispostavilo se da je Milošević već bio upoznat sa mojom knjigom koja je bila prevedena na srpskohrvatski”, rekao je tada.
Tri valute, jedan haos
Kako su Dejtonskim sporazumom stvorena dva entiteta – Federacija BiH i Republika Srpska – svako je imao svoju valutu. “Nema šta se tu nije dešavalo kada imate toliko valuta”, kaže Svetlana Cenić, ekonomistkinja iz Sarajeva za BBC. “Svako je mogao da štampa novac kako je htio, to je bila katastrofa”, kaže Cenićeva.
Iako se danas to čini nevjerovatnim, Cenić kaže da se novac mahom nosio u kešu, čak i vrtoglavo visoki iznosi. “To je bio sistem, kupiš firmu u privatizaciji – doneseš pare u koferu da platiš”, kaže ona.
Ivan Vujičić, koji je tada živio u Banja Luci, sjeća se da je prvu platu dobio u jugoslovenskim dinarima, ali da ih je morao mijenjati kada bi želio nešto kupiti u Sarajevu. “Mislim da su tada dileri na ulici bolje zarađivali od stranih diplomata u Bosni”, kaže.
Prvi guverner iz Novog Zelanda
Kako je Dejtonom odlučeno da prvi guverner Centralne banke bude stranac, 1997. u Sarajevo je došao Piter Nikol, glavni ekonomista Centralne banke Novog Zelanda. “U zemlji sam zatekao 76 registrovanih banaka, ali nijedna od njih nije poslovala u cijeloj zemlji”, kaže Nikol.
Postojala su tri odvojena bankarska sistema, a ljudi nisu vjerovali bankama i zato ih nisu ni koristili.
Ekonomska situacija bila je teška. Iz OHR-a kažu da je 80 posto stanovništva bar djelimično zavisilo od humanitarne pomoći. Prihod po glavi stanovnika pao je sa 1.900 dolara na samo 500 dolara, dok je industrijska proizvodnja bila na samo 5 posto predratnog nivoa.
Zašto baš marka?
Stiv Hanke, tada savjetnik Bijele kuće, došao je u Sarajevo u drugoj polovini devedesetih. “Opšta situacija kada smo gospođa Hanke i ja stigli bila je vrlo nestabilna i opasna. Snajperisti su i dalje bili aktivni”, kaže.
Tri valute u opticaju bile su nestabilne i gotovo neupotrebljive. Ideja o valuti vezanoj za marku došla je jer su ljudi toj valuti jedino vjerovali. “Uvijek sam trčao da platu promijenim u marke da bih je sačuvao”, kaže Ivan Vujičić.
Hanke je dizajnirao sistem valutnog odbora koji je trebao osloboditi zemlju inflacije.
Šta je valutni odbor i kako funkcioniše
Valutni odbor je monetarni režim u kojem domaća valuta mora biti 100% pokrivena stranom valutom. Konvertibilna marka bila je vezana za njemačku marku, a kasnije za evro.
“Da bi sistem funkcionisao, devizne rezerve moraju biti dovoljno visoke da svako može zamijeniti KM za euro kad god poželi”, objašnjavaju iz Centralne banke BiH.
Za razliku od plivajućih kurseva u Srbiji i Hrvatskoj, BiH ima fiksni kurs. Piter Nikol kaže da je odluka da BiH ima svoju valutu bila mudra, jer je postala jedan od rijetkih simbola zajedničkog identiteta.
Hronologija uvođenja konvertibilne marke
Iz Centralne banke BiH navode da je konvertibilna marka “rođena” 1998. godine:
- O dizajnu valute odlučeno je 21. januara 1998.
- Prve novčanice puštene su u opticaj juna 1998.
- Kurs: 1 KM = 0,51129 eura; 1 euro = 1,95583 KM
- Oznaka valute: BAM
Marka je i danas vezana za euro. Ekonomistkinja Cenić smatra da bi plivajući kurs bio fleksibilniji za izvoznike, ali da je valutni odbor u ovom političkom kontekstu jedini spas.
