Sigurnost novinara mora biti prioritet državnih institucija, poručila je Evropska unija povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji se obilježava danas, 2. novembra. U zajedničkoj izjavi evropskih zvaničnika upozoreno je na nasilje, prijetnje i pritiske kojima su izloženi medijski radnici širom svijeta, uz zahtjev da odgovorni za napade budu procesuirani.
Evropska unija upozorava da novinari zbog svog profesionalnog rada bivaju ubijani, pritvarani, zastrašivani i prisiljeni napustiti svoje zemlje. Posebno su ugroženi oni koji izvještavaju iz ratnih područja, iako prema međunarodnom humanitarnom pravu imaju status civila.
Sigurnost novinara ugrožavaju i politički i ekonomski pritisci
Prijetnje novinarima nisu ograničene na područja oružanih sukoba. Prema upozorenju EU, medijski radnici sve se češće suočavaju s organizovanim kampanjama uznemiravanja na internetu, nezakonitim nadzorom i pokušajima diskreditacije.
Dodatni problem predstavljaju sudski postupci koji se koriste za zastrašivanje novinara, ekonomski pritisci i pokušaji političkog utjecaja na uređivačku politiku medija. Evropski zvaničnici posebno upozoravaju na položaj novinarki, koje su nesrazmjerno često izložene rodno zasnovanom uznemiravanju i prijetnjama.
Evropska komisija je do kraja 2025. godine pokrenula više od 100 projekata podrške nezavisnim medijima u 56 zemalja. Kroz mehanizam ProtectDefenders.eu od 2015. godine pomoć je dobilo gotovo 13.000 ugroženih novinara, od čega 686 tokom prošle godine.
U Bosni i Hercegovini tokom 2025. zabilježeno 35 napada i prijetnji
Problemi na koje upozorava Evropska unija prisutni su i u Bosni i Hercegovini. Prema podacima Udruženja BH novinari i mreže SafeJournalists, tokom 2025. godine evidentirano je 35 slučajeva napada i prijetnji novinarima, medijskim kućama i novinarskim organizacijama.
Najčešći oblici pritisaka bili su verbalne prijetnje, zastrašivanje, uznemiravanje i politički pritisci. Zabilježena su i četiri fizička napada na novinare i medijske radnike, dok su mnogi slučajevi ostali bez odgovarajućeg sudskog epiloga.
Posebno zabrinjava podatak da je tokom prošle godine registrovano najmanje 16 slučajeva prijetnji i verbalnih napada političara i javnih zvaničnika na novinare i medije.
Prema podacima platforme Media Freedom Rapid Response, u BiH je tokom 2025. evidentirano 25 slučajeva kršenja medijskih sloboda, koji su pogodili 45 novinara, medijskih radnika i organizacija. Godinu ranije zabilježeno je 17 takvih slučajeva.
Evropska komisija upozorila na stanje medijskih sloboda u BiH
U izvještaju Evropske komisije za 2025. godinu navedeno je da Bosna i Hercegovina nije ostvarila napredak u oblasti slobode izražavanja, slobode medija i zaštite novinara.
Među ključnim problemima izdvojeni su politički pritisci, verbalni napadi, prijetnje novinarima i nedovoljno djelotvorna reakcija nadležnih institucija. Komisija je upozorila i na ugroženu finansijsku održivost javnih emitera, nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima i kriminalizaciju klevete u Republici Srpskoj.
Sigurnost novinara u BiH dodatno je ugrožena kada napadi i prijetnje ne dobiju odgovarajući institucionalni odgovor. Evropska komisija zbog toga traži sistematsko procesuiranje takvih slučajeva, kao i jačanje nezavisnosti i finansijske stabilnosti medija.
O problemima s kojima se novinari suočavaju svjedoči i slučaj iz augusta ove godine, kada je Misija OSCE-a u BiH osudila prijavljeni napad na novinarku BN televizije Vesnu Vukmirović i njenu ekipu tokom obavljanja profesionalnih zadataka u blizini Doboja. OSCE je tada pozvao nadležne institucije da slučaj istraže brzo, temeljito i nepristrasno.
Evropska unija traži odgovornost za napade na novinare
Evropska unija najavila je nastavak podrške nezavisnom novinarstvu kroz programe zaštite medijskih radnika i pravne mehanizme protiv zloupotrebe sudskih postupaka.
Evropski akt o slobodi medija, koji se primjenjuje od augusta 2025. godine, predviđa dodatne mehanizme zaštite medijskog pluralizma i nezavisnosti novinara unutar EU.
Evropski zvaničnici pozvali su države da zaštite novinare, provedu nezavisne istrage napada i osiguraju da počinioci odgovaraju pred pravosuđem. Kako su naglasili, novinari moraju moći izvještavati o pitanjima od javnog interesa bez straha od nasilja ili odmazde.
Čitajte i ovo U Tuzli održana javna debata o slobodi medija: Novinari suočeni s prijetnjama, tužbama i pritiscima
