Evropska unija danas obilježava 33 godine od zvaničnog osnivanja, dok Bosna i Hercegovina, uprkos odluci o otvaranju pristupnih pregovora iz marta 2024. godine, još nije održala prvu međuvladinu konferenciju. Za nastavak evropskog puta potrebno je provesti ključne reforme, usvojiti pregovarački okvir i imenovati glavnog pregovarača.
Evropska unija zvanično je osnovana 1. novembra 1993. godine, kada je na snagu stupio Ugovor iz Maastrichta, potpisan 7. februara 1992. godine u Nizozemskoj.
Tim dokumentom dotadašnja ekonomska saradnja evropskih država proširena je na političku integraciju, zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku te stvaranje uslova za ekonomsku i monetarnu uniju.
Ugovor je potpisalo 12 država, a Evropska unija danas okuplja 27 članica, nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo Uniju 2020. godine.
Evropska unija i BiH: Od kandidatskog statusa do čekanja pregovora
Bosna i Hercegovina je prvi veliki korak prema evropskim integracijama napravila potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine, koji je stupio na snagu 1. juna 2015. godine.
Zahtjev za članstvo u Evropskoj uniji podnesen je u februaru 2016. godine, dok je Evropska komisija u maju 2019. objavila mišljenje s 14 ključnih prioriteta koje BiH treba ispuniti.
Kandidatski status Bosni i Hercegovini dodijeljen je u decembru 2022. godine, a Evropsko vijeće je u martu 2024. odlučilo otvoriti pristupne pregovore.
Međutim, više od dvije i po godine nakon te odluke pregovori još nisu formalno započeli, jer nisu završene sve obaveze potrebne za usvajanje pregovaračkog okvira i održavanje prve međuvladine konferencije.
Koje reforme BiH mora provesti?
Šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Luigi Soreca nedavno je upozorio da država još nije ispunila nekoliko ključnih uslova za narednu fazu evropskih integracija.
Među najvažnijim obavezama su usvajanje Zakona o sudovima BiH i Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH, usklađenih s evropskim standardima, te imenovanje glavnog pregovarača.
Soreca je naveo da je BiH ostvarila napredak u saradnji policijskih agencija, sigurnosti i upravljanju granicama, uključujući finalizaciju sporazuma s evropskom agencijom Frontex.
Ipak, reforme u pravosuđu i uspostavljanje institucionalnih mehanizama za vođenje pregovora i dalje predstavljaju prepreke daljnjem napretku.
Nakon Općih izbora održanih 4. oktobra, visoka predstavnica EU za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Kaja Kallas i evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozvale su novoizabrane predstavnike vlasti da bez odgađanja nastave reformske aktivnosti.
BiH rizikuje gubitak još 373 miliona eura evropskih sredstava
Zastoj u provođenju reformi mogao bi imati i finansijske posljedice.
Prema upozorenju Luigija Sorece, Bosna i Hercegovina do kraja godine rizikuje dodatno smanjenje sredstava iz Plana rasta za zapadni Balkan za 373 miliona eura.
Ranije predviđena sredstva već su umanjena za 108 miliona eura, dok je nakon odobravanja Reformske agende u decembru 2025. godine BiH otvorena mogućnost korištenja do 976,6 miliona eura evropske podrške.
Isplata tog novca zavisi od ispunjavanja pravnih i institucionalnih uslova te provođenja dogovorenih reformi.
Evropski zvaničnici naglašavaju da sredstva nisu namijenjena samo finansiranju pojedinačnih projekata, već i reformama koje bi trebale unaprijediti poslovno okruženje, energetiku, digitalizaciju i funkcionisanje institucija.
Šta je evropski put do sada donio građanima BiH?
Iako još nije članica Evropske unije, Bosna i Hercegovina već koristi određene pogodnosti evropskih integracija.
Među njima je bezvizni režim za kratkoročna putovanja u šengenski prostor, koji se primjenjuje od decembra 2010. godine, kao i trgovinske pogodnosti kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Građanima, posebno mladima i studentima, dostupni su i pojedini evropski programi obrazovanja i međunarodne saradnje, među kojima je Erasmus+.
Evropsko vijeće je na oktobarskom sastanku ponovilo da proširenje ostaje važno za mir, sigurnost i stabilnost evropskog kontinenta, uz princip da napredak svake države kandidatkinje zavisi od ostvarenih reformskih rezultata.
Za Bosnu i Hercegovinu naredni koraci uključuju završetak reformi pravosuđa, imenovanje glavnog pregovarača i stvaranje uslova za održavanje prve međuvladine konferencije s Evropskom unijom.
