Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EP BiH) suočava se s problemima likvidnosti, zbog čega planira kratkoročno zaduženje kod komercijalnih banaka do 50 miliona KM. Istovremeno, kompanija je za 2026. godinu smanjila planirana ulaganja sa 426,3 na 196,4 miliona KM.
Ove izmjene navedene su u revidiranom planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine, koji je usvojila 97. vanredna Skupština Društva održana 12. novembra. Federacija Bosne i Hercegovine vlasnik je 90,37 posto kapitala ove kompanije.
Prema dokumentu, EP BiH je od početka godine suočena s neravnotežom između priliva i odliva novca, uz stalni rizik od nelikvidnosti. Kompanija je 2026. godinu počela s 39 miliona KM gotovine, dok se na njenom kraju očekuje svega 4,8 miliona KM. Istovremeno, kroz redovno poslovanje godišnje odlazi oko 1,19 milijardi KM, odnosno prosječno 99 miliona KM mjesečno.
Zaduženje kroz tri kreditne linije
Uprava EP BiH, uz saglasnost Nadzornog odbora, donijela je odluke o zaduženju u tri dijela. Planirano je 20 miliona KM za redovno poslovanje, 15 miliona KM za kupovinu električne energije od nezavisnih proizvođača te dodatnih 15 miliona KM za obje namjene.
Za prva dva kredita, ukupne vrijednosti 35 miliona KM, ugovori su već potpisani. Riječ je o takozvanim overdraft kreditima, koji funkcionišu slično dozvoljenom minusu na računu. Za preostalih 15 miliona KM ponovljen je postupak javne nabavke.
Sličan model zaduživanja planiran je i za 2027. i 2028. godinu, uz vraćanje istih iznosa, što ukazuje na nastavak oslanjanja na kratkoročne kredite.
Investicije smanjene za više od polovine
Osim zaduživanja, značajne izmjene odnose se i na investicije. Prvobitnim planom, usvojenim u decembru 2025. godine, za ovu godinu bilo je predviđeno 426,3 miliona KM ulaganja. Revidiranim planom taj iznos smanjen je na 196,4 miliona KM, odnosno za 54 posto.
Najveće smanjenje odnosi se na izgradnju novih elektrana, uglavnom solarnih i vjetroelektrana, za koje je planirani iznos umanjen sa 134,7 na 36,5 miliona KM. Ulaganja u postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama Tuzla i Kakanj smanjena su sa 79,2 na 12 miliona KM, dok je za rudnike uglja umjesto ranije planiranih 37,3 miliona predviđeno 11,7 miliona KM.
Kao razloge za izmjene plana kompanija navodi propise o javnim nabavkama, čekanje na potrebne dozvole i saglasnosti, zabranu raspolaganja državnom imovinom te propise koji se odnose na promjenu namjene poljoprivrednog i šumskog zemljišta.
Za cijeli period do 2028. godine planirana ulaganja smanjena su sa 1,73 na 1,5 milijardi KM. Međutim, i za taj iznos nedostaju 173,4 miliona KM, a u dokumentu nije navedeno iz kojih izvora će taj novac biti osiguran.
Rudnicima se avansi pretvaraju u pozajmice
Problemi u poslovanju povezani su i sa stanjem u rudnicima uglja koji posluju u sastavu koncerna EP BiH. Kompanija je rudnicima unaprijed plaćala ugalj, ali dio tog novca nije opravdan isporukama. Zbog toga je planirano da se avansi u ukupnom iznosu od 119,4 miliona KM s PDV-om pretvore u dugoročne pozajmice s kamatom od dva posto.
Uz to, rok počeka za ranije pozajmice bit će produžen za dodatnih 18 mjeseci. EP BiH zbog toga ne očekuje povrat novca od rudnika do kraja 2028. godine.
Elektroprivreda je ranije u rudnike uložila 367 miliona KM kroz povećanje kapitala i dodatnih 220 miliona KM kroz avanse za ugalj. U revidiranom planu ukazano je na kašnjenja u otkrivci, odnosno uklanjanju zemlje iznad slojeva uglja, kao i zastarjelu opremu, što otežava redovnu isporuku uglja termoelektranama.
Novi avansi rudnicima koji do kraja godine ne opravdaju ranije isplate isporukama nisu predviđeni.
Planirana dobit od svega 190.000 KM
Uprkos prihodima od oko 1,3 milijarde KM, EP BiH za 2026. godinu planira neto dobit od svega 190.000 KM. Kompanija je 2023. godinu završila s gubitkom od 327,6 miliona KM, a 2024. s minusom od 58 miliona KM. Za 2025. godinu predviđen je gubitak od 61,2 miliona KM.
Za sudske sporove u ovoj godini planirano je 14,3 miliona KM. Među većim vanrednim prilivima navodi se 20,1 milion KM od likvidacije firme MiOD iz Tuzle, od čega je 10,66 miliona KM namijenjeno Rudniku mrkog uglja Kakanj.
U revidiranom planu upozorava se da je nelikvidnost „veoma izvjesna“ ukoliko se ne ispune određeni uslovi, među kojima su približavanje cijena električne energije za domaćinstva i male kupce troškovima proizvodnje, smanjenje finansiranja rudnika i osiguravanje kredita za planirana ulaganja.
